Da li će vakcine biti poslane u region u isto vrijeme kada se budu pojavile u EU?

Evropska unija (EU) će se pobrinuti da i zemlje Zapadnog Balkana imaju pristup vakcinama protiv COVID-a 19, po mogućnosti skoro istovremeno kada se budu pojavile na evropskom tržištu, rekli su ekspertski izvori iz sjedišta EU Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Naime, Evropska komisija (EK) je već obezbjedila dovoljan broj doza vakcina ne samo za građane EU već i za takozvane treće zemlje, kojima je obuhvaćen i region. Prema preliminarnim podacima, Brisel je naručio oko dvije miljarde doza, a cijela EU broji oko 450 miliona stanovnika, s time što se računa po dvije doze za svaku osobu.

Kako su zvaničnici EK objasnili novinarima, vakcinacija i imunizacija Zapadnog Balkana je važna i za države EU zbog uskih veza koje postoje među zemljama. Briselski eksperti podvlače da se EU ne može smatrati bezbjednom teritorijom od korona virusa ako se vakcinacija skoro istovremeno ne obavi i u regionu.

Slanje vakcina u region će se prema planu obaviti preko dva kanala: prvi je COVAX, koji omogućava da zemlje sa visokim prihodima osiguraju da vakcina bude dostupna i za zemlje sa niskim i srednjim prihodima, kao i putem individualnih zemalja članica koje će eventualno imati višak vakcina. Eksperti EU su objasnili da će slanje vakcina iz zemalja članica EU biti kordinisano tako da zemlje regiona proporcionalno primaju vakcine.

Portparolka EK Ana Pisonero je pozvala zemlje regiona da već sada razviju svoje strategije vakcinacije, u skladu sa smjernicama koje je Komisija dala zemljama članicama EU i u tom smislu, EU je spremna da ponudi svoju pomoć. Pisonero je za RSE rekla da će inicijativa COVAX biti ključna za obezbjeđivanje vakcina za region.

“Paralelno, i kako bi osigurala da vakcinacija može započeti što ranije, EU takođe istražuje kako da vakcine stavi na raspolaganje Zapadnom Balkanu putem donacije ili putem ekvivalentnog sistema. Ovo bi osiguralo podršku relativno brzom vakcinisanju prioritetnih grupa”, rekla je Pisonero.

Prioritet zdravstveni i radnici u domovima za stare

Predsjednica Evropske komisije, Ursula von der Leyen je u petak uveče, 11. decembra, na kraju samita EU potvrdila da briselske institucije imaju u vidu potrebe na Zapadnom Balkanu.

“Evropska unija će kordinisati doniranje vakcina od strane država članica, posebno radi zaštite zdravstvenih radnika na Zapadnom Balkanu i u našem susjedstvu“, naglasila je Von der Leyen.

Međutim, do sada nije jasno da li će vakcine biti poslane u region u isto vrijeme kada se budu pojavile u EU.

Sve zemlje članice EU će dobiti doze u proporciji sa brojem stanovništva i pod istim uslovima i istoj cijeni. Prva nedjelja 2021. godine je okvirni rok kada će prvi evropski građani biti vakcinisani, po strategiji koju svaka država EU individualno usvaja, uz smjernice EK. Prema njima, prioritetne grupe koje će prve dobiti vakcine obuhvataju radnike staračkih domova, zdravstvene radnike, a potom će se vakcine davati po starosnim grupama, počev od starijih osoba.

Ideja eksperata EU jeste da odmah po pristizanju prvih doza vakcina, određeni broj njih bude na raspolaganju i za zemlje regiona.

Međutim, iz Brisela poručuju da se očekuje od zemalja regiona da pripreme logistiku za primanje i očuvanje tih vakcina budući da će neke zahtjevati da se transportuju i čuvaju na minus 70 stepeni celzijusa, što predstavlja poseban izazov čak i za države EU.

Vakcine stižu u Crnu Goru u prvom kvartalu 2021.

Prvi kontingent antikovid vakcine bi u Crnu Goru trebalo da stigne u prvom kvartalu naredne godine, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) predstavnica Svjetske zdravstvene organizacije (SZO) u Crnoj Gori Mina Brajović.

“I to su one prve, preliminarne doze koje će biti što se tiče Crne Gore i ostalih zemalja dovoljne da se pokrije tri procenta ukupne populacije dok će onda naredni kontingent biti distribuiran kasnije tokom 2021. godine. Ukupna količina će otprilike biti da pokrije 20 procenata ukupne populacije“, navodi.

Brajović podsjeća da ima oko 200 vakcina “kandidata”, 60 vakcina koje su ušle u fazu kliničkog ispitivanja, a njih oko 11 u treću fazu, te da se sada može reći da postoji više osnova za optimizam da će se stati na kraj pandemiji.

“Ali, ono što je jednako važno je i da će i stavljanje tačke na “i” opet biti jedan proces u smislu da sve dok svako ne bude bezbjedan, niko nije bezbjedan”, naglašava Brajović i dodaje da je do tog poslednjeg trenutka neophodno da i država i građani rade sve što je u njihovoj moći da prekinu lanac transmisije i suzbiju virus.

Brajović podsjeća da je Crna Gora, kao i većina država regiona, pristupila COVAX-u, zajedničkoj međunarodnoj šemi koju vode SZO i Koalicija za spremnost na epidemije (CEPI), a koja ima cilj da sve države učesnice, bez obzira na novac, dobiju vakcinu u isto vrijeme.

Prema njenim riječima, preporuke SZO su da prioritet u vakcinisanju imaju zdravstveni radnici, te da u tu prvu grupu prioriteta 1A i 1B budu i posebno vulnerabilne osobe, a to su starija lica.

Pitanja o vakcini smo uputili i Ministarstvu zdravlja na čijem je čelu od 4. Decembra, nova ministarka Jelena Borovinić Bojović. No, odgovore da li je Crna Gora do sada ispunila sve uslove COVAX mehanizma i kada se očekuju vakcine protiv korona virusa, nismo dobili.

Sporazum o pristupanju COVAX programu je Crna Gora potpisala 9. oktobra, kada je bivši ministar zdravlja Kenan Hrapović saopštio da se time obezbjeđuje zemlja dobije zagarantovane doze vakcine, bez čekanja i naknadnog apliciranja, onda kada bude proizvedena.

Ministarstvo zdravlja je tada uplatilo avans u iznosu od 771.280,00 dolara, odnosno 646.000,00 eura. Crna Gora je iskazala potrebu za 248.800 doza, odnosno količinu koja bi pokrila 20% stanovništva (s obzirom da su preporučene dvije doze po jednoj osobi).

Procijenjena ukupna vrijednost nabavke je oko 2 ipo miliona dolara, odnosno oko 2.163.000 eura, saopšteno je u oktobru iz bivšeg Ministarstva zdravlja.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *