Decembar nam nudi fantastične nebeske spektakle

Fantastične nebeske spektakle možete da gledate od kuće, nema potrebe za teleskopom ili skupocenom opremom.

Nije baš svako ljubitelj 2020. godine.

Ali makar u pogledu posmatranja zvezda, ova godina još uvek može da se iskupi, jer decembar nudi neke od fantastičnih nebeskih spektakla koje možete da gledate od kuće, bez potrebe za teleskopom ili skupocenom opremom.

Dve planete postaju jedna, najbolja meteorska kiša od svih i potpuno pomračenje Sunca… sve što vam treba je vedro nebo, zaštita za oči kad je to neophodno i nekoliko smernica gde i kada da gledate.

Dakle, hronološki gledano, evo šta vam kosmos nudi ovog meseca:

13-14 decembar: Meteorska kiša geminida, vidljiva iz čitavog sveta

The Geminids meteor shower during its peak, in the night sky over Tokarevsky Lighthouse on Egersheld Cape on Russky Island in the Sea of Japan, December 2017.

Možda ste videli druge meteore u proteklih nekoliko meseci, ali sada se pripremite za „kralja svih meteorskih kiša”.

„Većina meteorskih kiša nastane kad Zemlje prođe kroz prašnjavi trag koji za sobom ostavljaju komete”, kaže Patriša Skelton, astronomerka sa Kraljevske opservatorije u Griniču u Velikoj Britaniji.

„Ali meteorska kiša geminida nešto je sasvim drugo – prašnjavi trag za sobom je ostavio asteroid po imenu 3200 Fajeton”, kaže Patriša.

I tako svake godine, dok naša planeta prolazi kroz ovaj izdašni mlaz olupina, imamo prilike da uživamo u raskošnoj noćnoj predstavi: i do 150 zvezda padalica po satu na njenom vrhuncu od 13. do 14. decembra.

A composite image of the 2017 Geminid meteor shower in Arizona.

„Meteori ulaze u Zemljinu atmosferu brzinom od oko 35 kilometara u sekundi… to je nešto manje od 130.000 kilometara na sat!”, kaže Patriša.

Očekujte da vidite žute – i povremeno zelene ili plave – pruge svetla kako šaraju noćnim nebom”, dok se meteori rasprskavaju [razleću u svim pravcima]”, dodaje ona.

Što su mračniji uslovi, veće su vam šanse da uživate u ovom prelepom fenomenu, ali možda ćete ipak videti jedan njegov deo u urbanim oblastima „zagađenim” svetlom.

A evo i još nekih dobrih vesti: za razliku od prošle godine (kad se ovo poklopilo sa najvećim neprijateljem posmatranja zvezda, Punim mesecom), ove godine je Novi mesec (što znači da se mesec krije i onda nebo deluje tamnije).

14. decembar: Potpuno pomračenje Sunca, vidljivo u Čileu i Argentini…

Panoramic view of Patagonia: The recently paved road connecting El Calafate to El Chalten is renowned to be one of the most beautiful roads in the world.

…ali i svuda drugde na svetu zahvaljujući strimingu uživo preko interneta!

Pre pandemije, mnogi bi se ljudi lično uputili u Patagoniju u južnom Čileu i Argentini da gledaju ovaj veličanstveni događaj.

Ali ovo je, na kraju krajeva, 2020. godina, i kao i mnoge druge stvari, većina nas će ga pratiti onlajn.

Ako budete bili među malobrojnim srećnicima koji će to gledati uživo, ne zaboravite da ne smete da gledate pravo u sunce – uvek koristite zaštitu.

Tokom magična 24 minuta, Novi mesec će proći preko prednje strane Sunca, u potpunosti ga prekrivši „samo dva minuta i 9,6 sekundi”, kaže astronomerka Tania De Sales Markes, iz Kraljevske opservatorije Grinič.

„Mesec je 400 puta manji od Sunca”, objašnjava Tania, ali deluje veće jer nam je mnogo bliže i tako on može da „zakrili čitav disk sunca”.

Mesečeva putanja ispred sunca spustiće zavesu zlokobne tame preko najjužnijeg vrha Južne Amerike, usred bela dana.

Low angle view of solar eclipse in sky during foggy weather.

Posebnu pažnju na promene na nebu obraćaće domorodački stanovnici Patagonije, narod Mapuče.

„Sunce simbolizuje ‘mušku energiju‘, dok Mesec predstavlja ‘žensku energiju‘ […], a tenzija između ove dve sile dok im se ukrštaju putevi veoma je delikatan trenutak za nas”, kaže Marselo Hekendman, međukulturalni edukator naroda Mapuče.

Tradicionalno gledano, Mapuče poseban značaj daju pomračenjima Sunca a na njihovom jeziku događaj se zove „lhan Antü”, što se prevodi kao „smrt Sunca”, dodaje Marselo.

„Pomračenja sunca beležena su širom sveta i tokom istorije od skoro 5.000 godina”, kaže Tania.

„Lako je razumeti zašto je tokom većeg dela istorije pomračenje Sunca smatrano lošim znamenjem, jer Sunce izgleda kao da je pojedeno a za nekoliko kratkih trenutaka dan postane noć”, dodaje ova astronomka.

Tania kaže da „u jednoj godini može da bude i do pet pomračenja Sunca, ali da će se potpuno pomračenje desiti otprilike svakih 18 meseci, kad je Mesec u pravom položaju da potpuno zakloni sunčevu svetlost.”

Dakle, ako želite da planirate unapred, sledeća potpuna pomračenja Sunca biće na Antarktiku (decembar 2021.), u Indoneziji i Australiji (april 2023.), SAD i Kanada (april 2024.), južna Evropa i Grenland (avgust 2026.) i veći deo severne Afrike i oblasti Bliskog Istoka (avgust 2027.).

21. decembar: Veliko poravnanje Jupitera i Saturna, vidljivo iz svih krajeva sveta

The trio of (L to R) Saturn, Mars and Jupiter in conjunction in the dawn twilight, taken from home in Alberta on March 26, 2020. This is a stack of 10 exposures.

„Jupiter i Saturn su verovatno najbolje planete za posmatranje zato što su lepe i jarke na nebu”, kaže Ed Blumer, takođe astronom iz Kraljevske opservatorije u Griniču.

Veliko poravnanje je kad se dve planete preklope, odajući utisak da su se spojile i sjaje kao jedna.

A upravo ćemo to videti u noći 21. decembra: „‘Lutajuće planete‘ Jupiter i Saturn biće toliko blizu na nebu da će izgledati kao da se maltene dodiruju”, kaže Ed.

Golom oku će izgledati kao da su dve planete manje od 0,1º jedna od druge, ali u stvarnosti to je trik perspektive: trenutno je više od 800 miliona kilometara između Zemlje i Jupitera (mada ovo varira u zavisnosti od njihovih položaja u orbiti) i skoro isto toliko između Jupitera i Saturna.

Ali već nekoliko poslednjih meseci, dve džinovske gasovite planete delovale su kao da se približavaju jedna drugoj na našem noćnom nebu, sve dok se konačno ne budu „srele”.

„Takva poravnanja zabavno je pratiti, naročito u danima koji prethode i slede njihovom najvećem približavanju, da bi se videlo kako se menjaju”, kaže Ed.

A ako imate dvogled ili mali teleskop, možete čak i da vidite Jupiterova četiri veća satelita: Jo, Evropu, Ganimed i Kalisto.

Oni su poznati i kao Galilejevi sateliti, zato što ih je italijanski astronom Galileo Galilej primetio 1610. godine sa potpuno novim teleskopom koji je izumeo nekoliko meseci pre toga.

Artwork of Jupiter and its largest four (Galilean) moons. From left to right the bodies are Io, Callisto, Jupiter (with the shadow of Io cast upon it), Ganymede and Europa. The bodies are all shown to the correct scale, as viewed from a distance somewhere beyond the orbit of Callisto

Poravnanje Saturna i Jupitera dešava se svakih 19,6 godina, „ali ovo je malo posebnije od većine, zato što će poravnanje iz 2020. godine biti najbliže još od ranog 17. veka.”

Poslednji put kad su Jupiter i Saturn bili toliko blizu jedno drugom bilo je pre 397 godina (1623. godine – dobar dan još jednom, gospodine Galijej).

Nije ni čudo što su astronomi i posmatrači zvezda podjednako uzbuđeni povodom ovoga. „To je više od prilike koja se dešava jednom u životu!”, kaže Ed.

„Posmatranje kretanja planeta omogućavalo je ljudima da razumeju naš sunčevi sistem mnogo pre nego što smo zapravo uspeli da se vinemo u svemir”, dodaje on.

„Prisustvovanje ovoj nebeskoj mehanici rasvetlilo je fizičke procese koji se kriju iza njih, izgradivši okvir koji ne samo da nam je omogućavao da mnogo bolje razumemo kosmos, već je doprineo nebrojenim naučnim naprecima i inovacijama ovde na Zemlji”, kaže Ed.

Ukoliko nebo bude bilo vedro, biće ga lako videti, ali moraćete biti brzi ako želite da ga uhvatite: imaćete svega jednočasovni prozor pre nego što planete nestanu sa horizonta.

Najbolje je planirati unapred i provesti nekoliko noći posmatrajući njihov položaj – što je samo po sebi predivno utrošeno vreme – tako da ćete tačno znati gde da ih nađete: nisko na jugozapadnom horizontu, pola sata posle zalaska sunca.

Kao dodatni bonus, 21. decembar je i tačan datum kratkodnevice: prvog dana astronomskog leta na južnoj hemisferi i zime na severnoj.

Izvor: BBC NEWS na srpskom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *