Godina sokačenja

– “Jel’ to već godina prozujala?”- “Jašta je…Prozuji život, a kamol’ jedna godina…”Nazvaću je godinom sokačenja. Sokacima smo zujali, šunjali se čikmama sarajevskim, ali i onim ostalim, bosanskim, hercegovačkim. Hvatajući dašak istorije, sanjajujući dane ispred nas, u želji da dočaramo, da opišemo, da odslikamo duh i način življenja u Bosni, a i Hercegovini, bijasmo uz vas, bijasmo s vama. Sokak nije samo zajednička imenica, nije samo jezički izraz za trgovačku ulicu, pa i sinonim za uličicu bez ikakve veze s trgovinom. Sokak je više od toga. Sokak doživljavam kao jedan splet, kao jedan mozaik, sastavljen od istorijskog, od socijalnog, od duhovnog, od ovozemaljskog. Duša ove zemlje i njenih naroda je dobrim dijelom protkana sokacima i čikmama i prolazima i trgovima.Rođen jesam i prve korake načinih u jednom od takvih sokaka. I koliko god autentično haustorče postadoh, ostalo je u meni nešto i čaršijskog, starogradskog. Dal’ zbog snova, dal’ zbog priča i romana, dal’ zbog pripovjedanja naših starijih, osjećaj u meni živi da je Sarajevo, da je Bosna cijela, pa i Hercegovina, u stvari jedan sokak. Sokak, bosanski, strm i krivudav, kaldrmom na pola presječen i basamacima prošaran. Ili, ‘pak, onaj ravničarski, kakav je u Posavini i u Semberiji, milovan vjetrom i okružen poljima žitnim, koji s čežnjom gleda ka nekom dalekom brdu. Pa i onaj hercegovački, u kamenu, suncem vazda okupan, sa šmekom bliskog Mediterana.A mi…Sokačili smo. I sokačićemo i dalje. I prije nas ga je bilo, sokakluka, iako ga tako baš i ne prozvaše. I akšamluka i ašikluka i jaranluka, braće rođene od sokakluka. I biće ih i dalje. Biće ih, dok god je sokaka bosanskih, posavskih, krajiških i hercegovačkih. Ispratite, zato, dostojanstveno i s poštovanjem ovu odlazeću godinu, a dočekajte isto tako novu, narednu, koja nam kuca na vratima. I puno i mnogo i što više sokakluka i akšamluka i ašikluka i jaranluka da bude s vama, da bude u vama. Jedna pjesma kaže, život je jedan i živi ga Fikreta. Da. Živite ga, grlite i budite grljeni!

Piše: Edin Šatara

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *