Šta ako je majka hladna

Hladna majka – u ovom kontekstu ona koja ne pruža ili zadržava ljubav, koja je emocionalno nepristupačna, nekonzistentna, pa i ona koja je kritikujuća ili okrutna – u iskustvu je mnogih ljudi sa kojima psihoterapeuti rade.

Jedna od najvećih dragocenosti i prednosti psihoterapije – u odnosu na samostalan rad na sebi ili rad u okviru drugih tehnika – jeste njena dokazana moć menjanja nepovoljnih tzv. “unutrašnjih radnih modela” osobe, koji često nastaju u oslabljenom kvalitetu odnosa između majke i deteta. Šta su unutrašnji radni modeli?

U odojaštvu i detinjstvu, jedan od prvih odraza sebe koje vidimo nalazi se na licu i u postupcima naših majki. Ukoliko je majka nežna i adekvatno odgovara na potrebe odojčeta, dete stvara unutrašnji radni model koji glasi: “Svet je lepo i sigurno mesto. Ja sam voljena i vredna osoba”. Za ovakvo dete kaže se da ima siguran obrazac afektivnog vezivanja – najpre za majku, da bi u odraslom dobu ovaj obrazac bio prenešen i na partnerske i druge odnose. Obrasci afektivnog vezivanja i unutrašnji radni modeli najintenzivnije se formiraju u prve 3 godine života deteta, u interakciji sa primarnim negujućim figurama (najpre majkom, ali i ocem, bakama, dekama itd.)

Ukoliko, međutim, postoje teškoće u uspostavljanju kvalitetnog odnosa između majke i deteta, odnosno ukoliko je dete stalno zabrinuto, anksiozno jer nije sigurno da li će na njegove potrebe odgovoriti “dobra” ili “loša” majka (u zavisnosti od njenog trenutnog raspoloženja), ili ukoliko dete žudi za ljubavlju majke ali se zbog njene hronične odsutnosti ili hladnoće ni ne usuđuje da istu zatraži (usled majčine nezainteresovanosti, česte odvojenosti, njene bolesti, depresije ili pak same njene ličnosti), dolazi do stvaranja nepovoljnih unutrašnjih radnih modela koji su prilično trajni, prenose se na odraslo doba, a tiču se slike o sebi, svetu i drugim ljudima. Neki od njih, prikazani su na današnjoj fotografiji.

Ovo je sažetak jedne od najčuvenijih teorija u psihologiji, uvek iznova dokazane u praksi – teorije afektivnog vezivanja (Attachment theory), koju je prvobitno predložio John Bowlby, da bi je kasnije razrađivali Mary AinsworthMary Main i mnogi drugi.

Menjanje unutrašnjih radnih modela jedan je od razloga zašto nam se čini da je osoba “procvetala” nakon perioda odlaska na psihoterapiju! Stari, ograničavajući obrasci osvetljeni su, korigovani i zaceljeni, a osoba nastavlja dalje kroz život osnažena i oslobođena starih tereta, boli i iskrivljenih slika svog iskustva. S obzirom da se često kaže da je, pored metoda i tehnika, i odnos taj koji u psihoterapiji leči, može se uslovno reći da klijent u sigurnom, stručnom i empatičnom setingu psihoterapijskog procesa nadomešćuje ono što nije dobio u najranijem periodu odrastanja.

Zvuči kao nešto za čime vam duša čezne ceo život? Raspitajte se u svom okruženju za dobrog terapeuta i bacite se na menjanje unutrašnjih radnih modela! Nagrada je neprocenjiva – ugodnost, lakoća i lepota boravka u sopstvenoj koži 🌟

preuzeto sa: beleskesapsihoterapije

Fotografija: Budjelar – handmade jewelry

Shares 0

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *